Кратки курс: 
Дизајнирање интегрисаних система за брзу комуникацију између интегрисаних кола
 
Владимир Стојановић
Масачусетски Институт за Технологију
vlada@mit.edu

Системи за брзу комуникацију између интегрисаних кола постају све распрострањенији у интегрисаним уређајима данашњице. Почев од улазно-излазних кола за комуникацију између процесора и меморије, па до комуникација између интегрисаних кола на штампаним плочама у интернет рутерима и серверима. Имајући у виду ограничења у пропусном опсегу бакарних жица у штампаним плочама и снази која је дозвољена због хлађења ових система, проток података у целом систему јако зависи од енергетске-ефикасности интегрисаних кола за брзу комуникацију и техникама које се користе за модулацију и обраду сигнала. На овим високим фреквенцијама реда десетак гигахерца неидеалности и брзина транзисторских кола јако утиче на перформансе система и ограничава спектар комуникационих техника које се могу успешно применити.

Овај кратак курс даје детаљан преглед интегрисаних кола и комуникационих техника које се користе у интегрисаним системима за брзу комуникацију. Курс почиње уводом у основне особине овог комуникационог канала, моделовање, мерење и дизајн одговарајућих комуникационих техника. Пореде се различите технике за филтрирање канала са становишта перформанси целог система и  изводљивости у интегрисаним колима савремене технологије. Неколико конкретних примера се анализира на транзисторском нивоу. На крају курса биће описане и технике за аутоматско подешавање ових интегрисаних филтара.

По завршетку курса следи кратак преглед Масачусетског Института за Технологију и упознавање заинтересованих студената са планом и програмом овог института.

Владимир Стојановић је доцент електротехнике на Масачусетском Институту за Технологију, где води групу за развој интегрисаних система, која се бави дизајном електричних и оптичких комуникационих система за брзу комуникацију између и унутар интегрисаних кола, као и испитивањем потенцијала нових материјала и структура за дизајн нове генерације интегрисаних система (угљеничних нанотуба, нано-релеја, нано-фотонике).

Професор Стојановић је докторирао 2005. године на Електротехничком факултету универзитета у Станфорду а магистрирао на истом 2000. године. Дипломирао је на Електротехничком факултету у Београду, 1998. године. Од 2001. до 2004. године је такође био и главни инжењер у Рамбусу где је допринео развоју Рамбусове технологије за брзу комуникацију у интегрисаним системима. Такође је био и гостујући истраживач у лабораторији за дизајн напредних рачунарских система, на Универзитету Калифорнија у Дејвису.